In English   

Први чланови Српског хемијског друштва 1898. и 1899. године објављују своје стручне чланке о хемији у часопису Наставник Учитељског друштва. Међутим, већ почетком 1899. године Друштво почиње да објављује посебан билтен под називом Записници Српског хемијског друштва, а до 1906. године објављено је 11 бројева, када је престало њихово издавање. 1914. године извештај М. Стојиљковића за период 1904-1906. је објављен у часопису Наставник. То су почеци издавачке делатности Друштва.

Након тога публиковање у оквиру Друштва је замрло, да би се тек у Статуту Друштва који је усвојен у јануару 1927. године, неколико чланова односило на издавање стручног часописа. У члану 5, који се бави средствима остваривања задатака Друштва, речено је да ће то бити постигнуто, између осталог, и "објављивањем стручног часописа". Још три члана Статута се односи на издавање часописа: Члан 34: "Управни одбор ће организовати издавање стручног часописа као периодичне публикације Друштва"; Члан 35: "Друштво ће донети посебна правила о уређовачком раду и издавању часописа"; Члан 36: "Професионални часопис ће се штампати у месту које Управни одбор пронађе као најпогодније за интересе друштва. Сви чланови уредништва не морају нужно бити из града у којем је издаје часопис, јер они могу да комуницирају писаним путем". Часопис Српског хемијског друштва основан је три године након што је овај Статут усвојен.

Међутим, већ у истој години када је после Првог светског рата обновљено Српско хемијско друштво почело са радом, односно 1927. године, објављено је неколико хемијских радова. У прве две године, 1927. и 1928, радови су објављивани у Архиву за целокупну хемију и фармацију, који је излазио као додатак Гласа апотекарства, часописа Српског фармацеутског друштва. Часопис су уређивали А. Леко, П. Јовановић и М. Мокрањац, као и бивши уредник Гласа апотекарства М. Мирковић. У прваој години објављена су три броја, а у наредној 1928. један. Следеће, 1929. године часопис је одвојен од Гласа апотекарства и излази као независан часопис под називом Анали хемије и фармације. Изашао је само један број овог часописа, јер је 1930. године Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца покренуло своју научну и стручну публикацију, Гласник хемијског друштва Краљевине Југославије. Уређивање часописа је поверено Николи Пушину, и он ће остати главни уредник часописа све до почетка Другог светског рата. Први редакциони одбор је изабран 25. марта 1930. године.

Последњи предратни број часописа, Волумен 10 за 1939. годину, имао је 15 радова, 3 извештаја, 4 комуникације и 1 некролог, укупно 219 страница. Последњи рад редакција је примила средином децембра 1940, па се може претпоставити да је последње број за ту годину објављен или крајем 1940. или, што је вероватније, почетком 1941. године.

Први послератни број часописа је објављен 1947. године под називом Гласник хемијског друштва Београд. Те године, изашла су два волумена: 11, за 1940-1946, и 12 за 1947. годину. Редакциони одбор часописа је именован крајем 1945, а конституисан почетком 1946. године, а Никола А. Пушин је остао Главни уредник. Почетком 1957. године Управни одбор Друштва одлучио да се од јануара 1957. радови могу објављивати и на енглеском, немачком, руском и француском језику, са кратким изводом на националном језику. Први рад написан на енглеском језику објављен у троструком издању, волумени 5-6-7. То је био рад Велимира Цанића и Радмиле Ђорђевић, прихваћен 11. маја, 1957. године: The Basicities of Pyridine-Monocarboxyllc Acid Ethyl Esters and the Equilibrium Between Dipolar Ions and Uncharged Molecule in Solutions of These Acids. Од те године на врху корица часописа стоји и натпис Documenta Chemica Јugoslavica, као резултат дуготрајнихх напора Уније хемијских друштава Југославије да се постигне одређена једнообразност у публиковању научних хемијских часописа и у промовисању научног нивоа радова који се објављују у југословенској хемијској периодици. Само часописима који су пристали да поштују договор о великом броју, углавном техничких захтева, и да објављују само радове који су добили најмање две позитивне рецензије, било је дозвољено да имају овај натпис на корицам. После 1957. године, то јест, након што је објављен волумен 22, часопис није објављиван скоро три године због недостатка финансијских средстава. До почетка 1961. године објављен је само један специјални број часописа, који садржи индекс аутора, појмова и формула у волуменима 1-10 (1930-1939), и објављен је 1958. године. Шест бројева волумена 23 и 24 за 1958/59. годину објављени су 1961. године уз помоћ средстава добијених од Фонда за издавачку делатност и Савета за културу Републике Србије. Нека средства су добијена и од институција чији су чланови објавили своје радове у часопису. У циљу консолидације финансијске ситуације у часопису, Управни одбор Друштва је одлучио да уведе рекламе у часопис, и тако прикупи нека средства. Издавачка кућа Нолит је 1961. године пристала да објављује паралелна издања часописа на енглеском језику уз помоћ средстава некох међународних техничких фондова. Тираж часописа је те 1961. био 1280 примерака, од ​​којих је 70 размењивано са страним часописима из 24 земље, а 15 са другим домаћим издавачима. 1963. године, због објављивања заосталих бројева волумена 27 за 1962. годину, изашла су само два броја волумена 28 за 1963, док су остали бројави објављени следеће 1964. године. Како је кашњење бројева бивало све веће и веће, Управни одбор Друштва је био принуђен да промени издавач. Волумен 28 је имао 59 радова, а уредништво је наставило да подстиче чланове Друштва да чешће шаљу своје радове у часопис, јер објављивање свих 10 бројева у волумену "зависи искључиво од њихове научне активности". Молба упућена ауторима није уродила плодом, па је 1964. године број радова само 36. Зато троброј 8-9-10 садржи само Изводе радова са 11. саветовања Српског хемијског друштва. Током те године Ђорђе М. Димитријевић је именован за новог Уредника, а нови Редакциони одбор доноси нова правила за припрему рукописа. У 1965. години број радова се још смањује - 33 рада на 337 страна. Поред 10 бројева, волумен 30 је имао посебану свеску у којој је објављен предлог југословенске номенклатуре неорганске хемије, у складу са препорукама Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUIPAC). Српску верзију предлога је урадио Проф. Вукић Мићовић.

1968. године Александар Р. Деспић је изабран за Главног и одговорни уредника. У троброју 2-3-4 за ту годину први пут су штампане библиографских картице, које садрже резимее објављених радова и универзалну децималну класификацију. Ове картице су редовно штампане све до 1978. године. Број објављених радова у волумену 33, у три троброја (2-3-4, 5-6-7, 8-5-10), је 45.

Године 1972, осим 5 двоброја са 36 радова, објављен је јубиларни број Гласника поводом 75. годишњице Друштва. У том броју је др Ђорђе Димитријевић, председник Друштва, дао детаљан преглед историје Друштва, који је обухватао и оснивање и рад часописа у протеклим годинама. Уредник јубиларног броја био је Проф. Драгомир Виторовић. Следеће 1973. године уведена је функција заменика Главног уредника, за кога је изабран др Слободан Рибникар, који је три година касније, 1976, именован за главног и одговорног уредника. Исте године часопис је изашао у новој, модернијој опреми, а аутори су добили нове инструкције за припрему рукописа. Број радова је нагло порастао, што је делимично била последица редовнијег излажења часописа. Часопис је уведен у међународну класификацију, и према њој је добио ознаку YU-ISSN 0017-0941. Часопис је имао 589 претплатника у Југославији и 38 у иностранству, а 134 примерака је послатo у иностранство на основу размене.

У јуну 1984. године на годишњој Скупштини Српског хемијског друштва, одлучено је да, почев од волумена 50 за 1985. годину, да се сви радови објављују само на енглеском језику, са обавезним изводом на српском језику, а назив часописа је промењен у данашњи - Journal of the Serbian Chemical Society (www.shd.org.rs/JSCS/). Од те 1985. године часопис има 12 бројева годишње, има нове корице (дизајнер М. Јовановић) које се и данас користе. У уређивање часописа се укључују два нова помоћника Главног уредника: др Милица Мишић-Вуковић и проф Светозар Никетић, а академик Драгутин М. Дражић именован је за Главног уредника. Ту функцију преузима следеће 1986. године и ради заједно са ранијим помоћницима уредника, редакционим одбором и уређивачким саветом.

Током слеећих 20 година, док часопис уређује академик Драгутин Дражић, часопис се непрекидно развија, технички унапређује и редивно излази. У том периоду именовани су подручни уредници за различите области хемије. Средином деведесетих број радова је нарастао на скоро 150 годишње, да би се данас усвојеном уређивачком политиком усталио на 120-130. од 1990. године одлуком Репунличког Фонда за науку Србије часопис се категорише као међународни, а од 1997. часопис се налази на ISI (Institute for Scientific Information) листи (данас Web of Science), међународном сервису за индексирање научних часописа, а од 2000. године часопис има импакт фактор (impact factor - IF) - InCites^TM Journal Citation Reports^R, који је од скромних почетних 0.277, достигао вредност блиску 1.000 у последњих неколико година (актуелни је 0.970). Почевши од волумена 60 за 1995. годину, садржаји бројева се објављују на Интернет страници Друштва, већ следеће године поред садржаја објављују се и изводи рдова, а од волумена 64 за 1999. годину часопис је у пуном режиму отвореног приступа (Open Access), на сопственој Интернет страници - www.shd.org.rs/JSCS/. Од те године непрестано је растао број радова из иностранства, и данас је њихов број подједнак са бројем радова домаћих аутора.

Проф. др Бранислав Николић је 2006. године именован за новог Главног уредника, а чосопис се и даље развија са тежњом да прати развој савременог научног издаваштва. Систем за подношење и процесирање радова се стално унапређивао. Од 2008. године уведен је систем за OnLine подношење радова (уз даљу комуникацију са ауторима и рецензентима путем електронске поште), уведено је публиковање прихваћених радова на Интернет страници часописа пре њиховог публиковања у одговарајућоем броју часописа (OnLine First), да би од марта 2015. године био уведен потпуни OnLine систем, од подношења до публиковања радова. Данас часопис поред Главног уредника уређујује и његов заменик Проф. др Душан Сладић и 15 подручних уредника.

На састанку Управног одбора Српског хемијског друштва марта 1950. године, на иницијативу професора Александра Лека и неких његових најближих сарадника, одлучено је да се покрене стручни часопис под именом Хемијски преглед, пре свега намењен ширењу хемијске културе. Први уредници Хемијског прегледа били су Миленко Милић и Алфред Јегер. Од свих иницијатора за покретање часописа Проф. др Александар Леко се највише бринуо о његовом излажењу и проблемима везаним за њега, тако да се може рећи да је био заљубљен у своје дело - Хемијски преглед. На једном месту Проф. А. Леко каже: "Хемијски преглед сам замишљао као часопис општег хемијског образовања. часопис који би помогао свим наставницима, а посебно наставницима средњих школа, да освеже наставу и учине је занимљивом. Такав један часопис је по мом мишљењу неопходан и то је био разлог зашто сам се за њега залаго и увек свим снагама настојао да се он не само одржи, већ и добије своје право место у нашој земљи".

Хемијске преглед је редовно излазио двомесечно све до 1956. године, а уредници су били: Миленко Милић, 1952; Миленко Милић и Чедомир Јенић, 1953; Дејан Делић, Миленко Милић и Славко Рашајски, 1955. Међутим, због финансијских тешкоћа Друштва са шестим бројем те године његово објављивање је прекинуто. Након пуних десет година Хемијска преглед се поново појавио почетком 1967. године. Први број је изашао под руководством уредника, Проф. др А. Лека, који је поново био главни иницијатор поновног објављивања часописа. Од тада се редовно објављује шест бројева годишње. На опште задовољство свих чланова друштва, Проф. Леко је наставио уређивање Хемијског прегледа све до 1976. године.

Након Проф. А. Лека, 1977. године за уедника је именован Проф. др Милосава Драгојевић, а 1979. године замењује га Проф. Станимир Арсенијевић, који уређује часопис све до 1999. године када је именован данашњи уредник Проф. др Ратко Јанков. Часопис и даље редовно излази, а од 1999. година се бесплатно доставља свим члановима Друштва. Тада је саставни део часописа постала и рубрика Вести из СХД, која је заменила тада угашену, трећу редовну публикацију Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, која је излазила од 1978 године. У исто време почело се са објављивањем чласописа на посебној Интернет старници, али је због техничких тешкоћа то публиковање престало 2014. године, са надом да ће ускоро бити обновљено.

Да би часопис одговорио на све циљеве који су поставили његови оснивачи, као и да би био у току са дешавањима у науци, редакција Хемијског прегледа наставља да прати достигнућа у хемији као фундаменталној природној науци, њену примену, нове материјале у хемијској индустрији, као и да подржава унапређење наставе хемије на свим нивоима. Она покушава да обавести, не само чланове Српског хемијског друштва, већ и друге читаоце о новинама у хемији и представи хемију као науку која обухвата све делове модерног живота, од које се с правом очекује да допринесе решавању бројних стратешких проблема модерног света.

Извештај о раду за 2018. годину

Већ је поменута "најмлађа" публикација Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, или кратко, само Вести, почела је да се објављује у деветој деценији постојања Друштва (1978) са идејом да сви чланови буду редовно информисани о многим активностима које се реализују у Друштву. На Годишњој скупштини Друштва одржаној 16. јануара 1978. године, потврђена је одлука да се почне објављивања овог информативног билтена који ће свим члановима бити достављн бесплатно. Намера је била да ова публикација постане кохезиони фактор, тумач и пропагатор основних циљева Српског хемијског друштва. Током деветнаест година је објављено је скоро 50 бројева Вести - у првим годинама три, а онда углавном по два броја годишње. Уредници су били: Теодор Аст, Радослав Аџић и Смиљка Стевић, а од 1994. Душанка Петровић-Ђаков. 1999. часопис је  престао са излажењем и трансформисан је у посебну рубрику Хемијског прегледа, задржавајући исте циљеве.

Поред  три описане редовне публикација, изузетно је обимна издавачка делатност Друштва везана за публиковање материјала са многих научних и стручних скупова. То су бројне књиге радова, проширених или кратких извода радова са националних и међународних скупова у организацији Друштва. У протеклих шездесетак година Друштво је организовало више од стотину таквих скупова, па је јасно да је издавачка делатност у тој обласи веома значајна.

Друштво је током свог постојања објавило и неколико посебних издања, од којих издвајамо само четири:

1. Попис часописа из области чисте и примењене хемије у библиотекама Србије који је саставио професор Александар Хоровиц 1958. године, у то доба без Интернета и развијених информационих технологија врло корисна публикација 
2. Српскохрватско-енглески РЕЧНИК - хемија и сродне области, који је 1983. саставио академик Слободан Рибникар, подстакнут грешкама у енглеским текстовима на које је наилазио у току тринаестогодишњег уређивања Гласника хемијског друштва Београд
3. Хемија и хемијска индустрија у Србији, монографија поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године
4. Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност, поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године.

 део информација преузет и књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност