Thursday 24 April 2025

Српско хемијско друштво - Хемијско друштво Војводине и Биохемијско друштво Србије организују

ПРЕДАВАЊЕ

Александар Декански, ИХТМ – Центар за електрохемију, Универзитет у Београду
Како презентовати научне резултате и рецензирати научни рад?

Четвртак, 23. новембар 2017. године у 13.00 часова, Предаваоница 14/V
Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 3


Извод предавања

Ново научно сазнање заиста постоји тек онда када се јавно публикује. Презентацијом резултата истраживања на неком скупу јавност се упознаје са њим, омогућава се провера његовог значаја и актуелности, али је публиковање резултата истраживања у научном часопису, након рецензирања, оно што их чини признатим и потврђеним. Добар, прикладан и објективан начин презентовања са једне, и исто такво рецензирање са друге стране, подједнако су важни делови процеса које треба да омогући да ново научно сазнање буде публиковано и допринесе развоју и добробити човечанства, што и јесте крајњи циљ науке.

Може се рећи да је рецензирање срж тог процеса, јер обезбеђује поуздано и тачно презентовање, за јавност корисног и оригиналног научног сазнања. Свакако постоје многи недостаци тог поступка, иако су промене којима је током историје подвргаван тежиле да га унапреде. Последњих година су напори да се рецензирање учини поузданијим, објективнијим и без предрасуда већи него икада. У оквиру тих напора, једна од најзначајнијих активности је образовање, пре свега младих научника, за обављање тог веома одговорног и важног задатка. Са друге стране, како су рецензенти, пре и након што су стекли услове да то постану, истовремено и истраживачи и аутори, и како су презентовање (писање рада) и рецензирање два дела истог процеса, принципи добре презентације (писање рада) су истовремено и елементи који се оцењују при рецензирању. Дакле, да би се био добар рецензент, неопходно је знати и како треба да изгледа добро презентован односно написан научни рад.

Ово предавање, имајући у виду да у Србији скоро да не постоји ниједан институционализовани облик образовања рецензената, има за циљ да укаже на елементе доброг презентовања научних резултата и њиховог рецензирања. Поред описа процеса писања и рецензирања, предавање ће се осврнути на етичке принципе добре праксе рецензирања, а након тога понудити одговор на питање: Како коректно, објективно и непристрасно рецензирати научни рад? На крају, садржи и сугестије за писање коректног рецензентског извештаја.

Радови посвећени теми предавања:
Јournal of the Serbian Chemical Society 79(12) (2014) 1561-1570
http://www.shd.org.rs/JSCS/Vol79/No12/10_6057_4688.pdf

Zaštita materijala 58(3) (2017) 259 – 270
копија на: http://kobson.nb.rs/upload/documents/Kako_recenzirati_nau_ni_rad.pdf


Основни биографски подаци предавача

Александар Декански је научни саветник у ИХТМ – Центар за електрохемију, Универзитет у Београду. Аутор више од 60-так радова и приближно исто толико саопштења, претежно из области електрокатализатора на бази металних оксида (Активиране титанске аноде), суперкапацитора, електрохемијских и капацитивних особине угљеничних материјала и њихових композита. Последњих година интензивније се бави и проблемима научног публиковања и рецензирања, па је тако и учесник COST Action TD1306: New Frontiers of Peer Review (PEERE). Члан је уредништва и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска Индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly

best Running shoes | Custom Air Force 1 - Design Your Own Sneaker , Fitforhealth

Predavanje u okviru Elektrohemijske sekcije

Nove metode fabrikacije i strukturne analize materijala za gorivne elije
Jasna Janković, Darija Susac, Viatcheslav Berejnov, Madhu Sudan Saha, Mickey Tam, Juergen Stumper
Automotive Fuel Cell Cooperation Corp. (AFCC), Burnaby BC, CANADA

Utorak, 19. 9. 2017, u 14.00 - Svečana sala III) sprat Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu 
Izvod predavanja i biografija predavača
Gorivne ćelije (Proton Exchange Membrane Fuel Cells - PEMFC) se smatraju jednim od najboljih rešenja za automobilsku i transportnu industriju bez emisije štetnih polutanata. Gorivne ćelije u principu pretvaraju hemijsku energiju goriva (vodonika) i oksidanta (kiseonika) u korisnu električnu energiju kroz elektrohemijske reakcije, proizvodeći samo vodenu paru kao nusprodukt. Reakcije se dešavaju u srcu gorivne ćelije – membransko-elektrodnom sklopu (Membrane Electrode Assembly - MEA), koja se sastoji od dve porozne elektrode i polimerne membrane između njih. Konvencionalne elektrode su tipično 2-15 µm tanki slojevi koji sadrže porozni sloj za transport gasa i vode, čestice Pt kao katalizator, ugljenik kao nosač katalizatora i transportni medijum elektrona, i polimer (jonomer) kao protonsko-provodljivi medium i vezivo koji pokriva Pt/C kompozit.
Efikasnost gorivne ćelije veoma zavisi od mikrostrukture i distribucije svih komponenata u MEA. Razumevanje mikrostrukture elektroda i uticaja mikrostrukture na efikaskonst gorivne ćelije, kao i novi dizajn i fabrikacija elektroda su u fokusu našeg istraživanja. U AFCC smo razvili nove i napredne metode za karakterizaciju elektroda PEMFC gorivih ćelija. Pored toga, u saradnji sa lokalnim univerzitetima, razvijamo napredne metode za fabrikaciju novih elektroda sa kontrolisanim strukturama. Ovo predavanje će sumirati neke od naših novih metoda fabrikacije i karakterizacije MEA i PEMFC.

Biografija
Dr Jasna Janković je diplomirala 1996. godine na Tehnološko-Metalurškom Fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Organska Hemija i Polimerno Inženjerstvo. Posle pet godina rada u rafineriji nafte u Pančevu, preselila se u Kanadu sa svojom porodicom. Tu je završila magistraturu i doktorat na Univerzitetu Britanske Kolumbije (University of British Columbia) u Vankuveru. Od 2011. godine, dr Janković radi u Automotive Fuel Cell Cooperation Corporation (AFCC), istraživačkoj kompaniji u Vankuveru, čiji su vlasnici Daimler iz Nemačke i Ford iz Sjedinjenih Američkih Država. Misija AFCC je razvoj gorivnih ćelija za automobilsku industriju. Uloga dr Janković kao višeg naučnog istraživača je u razvoju i primeni različitih metoda za karakterizaciju gorivnih ćelija i korelaciju sa performansama gorivnih ćelija. Dr Janković takođe vodi i učestvuje u brojnim zajedničkim projektima sa lokalnim univerzitetima u Kanadi, a vezu sa Srbijom održava kroz povremene naučne prezentacije i kao mentor mladim naučnicima iz Srbije kroz program “Serbia Talks”. 

latest jordan Sneakers | NIKE RUNNING SALE

Sastanak Sekcije za biohemiju Srpskog hemijskog društva - Hemijskog društva Vojvodine

Dnevni red:

1. Predavanje 
Dr Jelena JankovićInstitut za primenu nuklearne energije - INEP
Siva zona dijagnostike karcinoma štitne žlezde: molekulski markeri kao pomoćni alat

Biografija predavača i izvod rada

2. Predavanje 
Dr Miloš ŠunderićInstitut za primenu nuklearne energije - INEP
Uloga IGF sistema u procesu starenja

Biografija predavača i izvod rada

3. Diskusija

4. Razno

četvrtak, 13. april 2017. godine u 12.00 časova, Amfiteatar 3 Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 2, Novi Sad.

bridgemedia | adidas

Predavanje u okviru Sekcije za keramiku

Gas sensing potential of the nanocrystalline cobalt-oxide produced by the self-propagation reaction
Katarina Vojisavljević1, Susanne Wicker2, Inci Can2, Andreja Benčan1,3, Nicolae Barsan2, Barbara Malič1,3
1Jožef Stefan Institute, 1000 Ljubljana, Slovenia
2Eberhard Karls University of Tübingen, 72076 Tübingen, Germany
3Jožef Stefan International Postgraduated School, 1000 Ljubljana, Slovenia

Utorak, 10. 10. 2017, u 12.00 - Svečana sala III sprat Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu 
Abstract

Cobalt oxide, Co3O4 with the spinel AB2O4 structure, commonly known as a good CO catalyst, has drawn in last decades a special interest as a p-type metal-oxide gas sensor. To exploit the catalytic and gas sensing properties of Co3O4, the surface area of the powder and ceramic active layer should be high to enable effective interactions of the gas with the sensor material. Therefore, the essential issue is to produce Co3O4 with defined morphology, high porosity and a narrow distribution of particle/crystallite sizes. That can be successfully achieved by the self-propagation combustion reaction.

The nanocrystalline Co3O4 powder was synthesised by the cobalt nitrate-glycine self-propagation combustion. The glycine/metal ion ratio was adjusted to provide stoichiometric or fuel-lean conditions of the redox reaction. During the rapid heating to 350 oC, the gels auto-ignited at approximately 150 oC and afterwards the reaction underwent to deflagration with the evolution of large amounts of gases, subsequently forming black voluminous powders.

Simultaneous thermal analysis combined with evolved gas analyses were used to establish the exothermicity and mechanism of the reaction. Morphological details and phase composition of the powders induced by the exothermicity of the redox-reactions were followed by the field emission scanning and transmission electron microscopies and X-ray analysis. In contrast to stoichiometric reaction, where the short-string Co3O4 particles formed hard agglomerates, the energetically softer 50% fuel lean reaction was responsible for weak bonds between Co3O4 particles and formation of the loose cauliflower-like agglomerates. The latter powder with the specific surface area of 64.4 m2/g and the average crystallite size of  ~11 nm was used for the processing of sensors, which showed a superior sensor response toward 20 ppm of acetone at a low operating temperature of 150 oC.

Биографија предавача
Др Катарина Војисављевић је дипломирала 2003. године на Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду. По завршеним докторским студијама 2010. године на Универзитету у Београду, смер Наука о материјалима, промовисана је у академско звање доктора наука из мултидисциплинарне научне области - наука о материјалима.
Од јануара 2004. године запослена је као истраживач приправник у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, у Одсеку за материјале и конверзију енергије, док је звање истраживач сарадник стекла фебруара 2007. године. Као члан истраживачког тима Одсека за материјале, Института за мултидисциплинарна истраживања, од фебруара 2007. до августа 2011. године активно је учествовала у актуелним националним пројектима и билатералним сарадњама. Новембра 2010. године стиче звање научног сарадника, а јануара 2016. године и звање вишег научног сарадника.
Од августа 2011. године је на стручном усавршавању у Институту Јожеф Стефан, Љубљана, Словенија, где је укључена у више међународних, билатералних и словеначких националних пројеката. У циљу стручног усавршавања у карактеризацији функционалних својстава гасних сензора борави у току априла 2014. године на Институту за физичку и теоријску хемију „Eberhard Karls“ Универзитета у Тибингену (Tuebingen) у Немачкој.
Досадашњи научно-истраживачки рад др Катарине Војисављевић је у области физике и хемије чврстог стања и посвећен је пре свега истраживањима везаним за керамичке материјале који имају различите примене у електроници. Ужео области истраживања везане су за синтезу, карактеризацију и унапређивање својстава n- и p- типа полупроводничких материјала, керамичких мета за добијање танких филмова физичким методама депозиције, сензора гаса у форми дебелих и танких филмова произведених различитим хемијским и физичким методама депозиције, као и фероелектричних танких филмова за потенцијалну примену у микро-електро-механичким системима – МЕМС.
Аутор је или коаутор 68 библиографских јединица из научне области којом се бави, а од којих је 30 публиковано у часописима међународног значаја, 6 у зборницима радова међународних конференција, 21 саопштено на међународним конференцијама, док у преостале библиографске јединице спада 10 техничких извјештаја и 1 поглавље у монографији међународног значаја. Аутор је два предавања по позиву на страним Универзитетима, као и коаутор 3 предавања по позиву на међународним конференцијама.

Nike air jordan Sneakers | Nike Air Max 270

Састанак Електрохемијске секције
Четвртак 23. 02. 2017. године у 14.00 часова , Свечанa салa ТМФ Београд, Карнегијева 4, III спрат

Дневни ред:

1. Предавање 
Проф. Цветина ДоброволскаИнститут по физикохимия - БЪЛГАРСКА АКАДЕМИЯ НА НАУКИТЕ
Self-organization phenomena during electrodeposition of indium alloys
Биографија предавача и извод предавања

EH2

EH1

2. Избор keynote предавача на 6. RSE SEE конференцији у Мађарској (Балатон, јуни 2017.)

3. Избор (именовање) 5 чланова за Organizing Committee 71. годишњег састанка ISE, Београд 2020.
Због важности избора чланова Организационог одбора састанка ISE у Београду, молим све колеге да присуствују састанку. На претходним састанцима као могући чланови су предложени:
Александар Декански, ИХТМ
Весна Мишковић-Станковић, ТМФ
Јелена Бајат, ТМФ
Славкко Ментус, ФФХ
Владимир Панић, ИХТМ
Небојша Николић, ИХТМ
Евентуални нови предлози, поготово из нових средина, су добродошли.

4. Избор председника и секретара секције

5. Разно

Записник са састанка

Buy Sneakers | Nike