- You are here:
-
Home
-
ВЕСТИ : : NEWS
- О Друштву : : About SHD
О Друштву : : About SHD
Први чланови Српског хемијског друштва 1898. и 1899. године објављују своје стручне чланке о хемији у часопису Наставник Учитељског друштва. Међутим, већ почетком 1899. године Друштво почиње да објављује посебан билтен под називом Записници Српског хемијског друштва, а до 1906. године објављено је 11 бројева, када је престало њихово издавање. 1914. године извештај М. Стојиљковића за период 1904-1906. је објављен у часопису Наставник. То су почеци издавачке делатности Друштва.
Након тога публиковање у оквиру Друштва је замрло, да би се тек у Статуту Друштва који је усвојен у јануару 1927. године, неколико чланова односило на издавање стручног часописа. У члану 5, који се бави средствима остваривања задатака Друштва, речено је да ће то бити постигнуто, између осталог, и "објављивањем стручног часописа". Још три члана Статута се односи на издавање часописа: Члан 34: "Управни одбор ће организовати издавање стручног часописа као периодичне публикације Друштва"; Члан 35: "Друштво ће донети посебна правила о уређовачком раду и издавању часописа"; Члан 36: "Професионални часопис ће се штампати у месту које Управни одбор пронађе као најпогодније за интересе друштва. Сви чланови уредништва не морају нужно бити из града у којем је издаје часопис, јер они могу да комуницирају писаним путем". Часопис Српског хемијског друштва основан је три године након што је овај Статут усвојен.
Међутим, већ у истој години када је после Првог светског рата обновљено Српско хемијско друштво почело са радом, односно 1927. године, објављено је неколико хемијских радова. У прве две године, 1927. и 1928, радови су објављивани у Архиву за целокупну хемију и фармацију, који је излазио као додатак Гласа апотекарства, часописа Српског фармацеутског друштва. Часопис су уређивали А. Леко, П. Јовановић и М. Мокрањац, као и бивши уредник Гласа апотекарства М. Мирковић. У прваој години објављена су три броја, а у наредној 1928. један. Следеће, 1929. године часопис је одвојен од Гласа апотекарства и излази као независан часопис под називом Анали хемије и фармације. Изашао је само један број овог часописа, јер је 1930. године Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца покренуло своју научну и стручну публикацију, Гласник хемијског друштва Краљевине Југославије. Уређивање часописа је поверено Николи Пушину, и он ће остати главни уредник часописа све до почетка Другог светског рата. Први редакциони одбор је изабран 25. марта 1930. године.
Последњи предратни број часописа, Волумен 10 за 1939. годину, имао је 15 радова, 3 извештаја, 4 комуникације и 1 некролог, укупно 219 страница. Последњи рад редакција је примила средином децембра 1940, па се може претпоставити да је последње број за ту годину објављен или крајем 1940. или, што је вероватније, почетком 1941. године.
Први послератни број часописа је објављен 1947. године под називом Гласник хемијског друштва Београд. Те године, изашла су два волумена: 11, за 1940-1946, и 12 за 1947. годину. Редакциони одбор часописа је именован крајем 1945, а конституисан почетком 1946. године, а Никола А. Пушин је остао Главни уредник. Почетком 1957. године Управни одбор Друштва одлучио да се од јануара 1957. радови могу објављивати и на енглеском, немачком, руском и француском језику, са кратким изводом на националном језику. Први рад написан на енглеском језику објављен у троструком издању, волумени 5-6-7. То је био рад Велимира Цанића и Радмиле Ђорђевић, прихваћен 11. маја, 1957. године: The Basicities of Pyridine-Monocarboxyllc Acid Ethyl Esters and the Equilibrium Between Dipolar Ions and Uncharged Molecule in Solutions of These Acids. Од те године на врху корица часописа стоји и натпис Documenta Chemica Јugoslavica, као резултат дуготрајнихх напора Уније хемијских друштава Југославије да се постигне одређена једнообразност у публиковању научних хемијских часописа и у промовисању научног нивоа радова који се објављују у југословенској хемијској периодици. Само часописима који су пристали да поштују договор о великом броју, углавном техничких захтева, и да објављују само радове који су добили најмање две позитивне рецензије, било је дозвољено да имају овај натпис на корицам. После 1957. године, то јест, након што је објављен волумен 22, часопис није објављиван скоро три године због недостатка финансијских средстава. До почетка 1961. године објављен је само један специјални број часописа, који садржи индекс аутора, појмова и формула у волуменима 1-10 (1930-1939), и објављен је 1958. године. Шест бројева волумена 23 и 24 за 1958/59. годину објављени су 1961. године уз помоћ средстава добијених од Фонда за издавачку делатност и Савета за културу Републике Србије. Нека средства су добијена и од институција чији су чланови објавили своје радове у часопису. У циљу консолидације финансијске ситуације у часопису, Управни одбор Друштва је одлучио да уведе рекламе у часопис, и тако прикупи нека средства. Издавачка кућа Нолит је 1961. године пристала да објављује паралелна издања часописа на енглеском језику уз помоћ средстава некох међународних техничких фондова. Тираж часописа је те 1961. био 1280 примерака, од којих је 70 размењивано са страним часописима из 24 земље, а 15 са другим домаћим издавачима. 1963. године, због објављивања заосталих бројева волумена 27 за 1962. годину, изашла су само два броја волумена 28 за 1963, док су остали бројави објављени следеће 1964. године. Како је кашњење бројева бивало све веће и веће, Управни одбор Друштва је био принуђен да промени издавач. Волумен 28 је имао 59 радова, а уредништво је наставило да подстиче чланове Друштва да чешће шаљу своје радове у часопис, јер објављивање свих 10 бројева у волумену "зависи искључиво од њихове научне активности". Молба упућена ауторима није уродила плодом, па је 1964. године број радова само 36. Зато троброј 8-9-10 садржи само Изводе радова са 11. саветовања Српског хемијског друштва. Током те године Ђорђе М. Димитријевић је именован за новог Уредника, а нови Редакциони одбор доноси нова правила за припрему рукописа. У 1965. години број радова се још смањује - 33 рада на 337 страна. Поред 10 бројева, волумен 30 је имао посебану свеску у којој је објављен предлог југословенске номенклатуре неорганске хемије, у складу са препорукама Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUIPAC). Српску верзију предлога је урадио Проф. Вукић Мићовић.
1968. године Александар Р. Деспић је изабран за Главног и одговорни уредника. У троброју 2-3-4 за ту годину први пут су штампане библиографских картице, које садрже резимее објављених радова и универзалну децималну класификацију. Ове картице су редовно штампане све до 1978. године. Број објављених радова у волумену 33, у три троброја (2-3-4, 5-6-7, 8-5-10), је 45.
Године 1972, осим 5 двоброја са 36 радова, објављен је јубиларни број Гласника поводом 75. годишњице Друштва. У том броју је др Ђорђе Димитријевић, председник Друштва, дао детаљан преглед историје Друштва, који је обухватао и оснивање и рад часописа у протеклим годинама. Уредник јубиларног броја био је Проф. Драгомир Виторовић. Следеће 1973. године уведена је функција заменика Главног уредника, за кога је изабран др Слободан Рибникар, који је три година касније, 1976, именован за главног и одговорног уредника. Исте године часопис је изашао у новој, модернијој опреми, а аутори су добили нове инструкције за припрему рукописа. Број радова је нагло порастао, што је делимично била последица редовнијег излажења часописа. Часопис је уведен у међународну класификацију, и према њој је добио ознаку YU-ISSN 0017-0941. Часопис је имао 589 претплатника у Југославији и 38 у иностранству, а 134 примерака је послатo у иностранство на основу размене.
У јуну 1984. године на годишњој Скупштини Српског хемијског друштва, одлучено је да, почев од волумена 50 за 1985. годину, да се сви радови објављују само на енглеском језику, са обавезним изводом на српском језику, а назив часописа је промењен у данашњи - Journal of the Serbian Chemical Society (www.shd.org.rs/JSCS/). Од те 1985. године часопис има 12 бројева годишње, има нове корице (дизајнер М. Јовановић) које се и данас користе. У уређивање часописа се укључују два нова помоћника Главног уредника: др Милица Мишић-Вуковић и проф Светозар Никетић, а академик Драгутин М. Дражић именован је за Главног уредника. Ту функцију преузима следеће 1986. године и ради заједно са ранијим помоћницима уредника, редакционим одбором и уређивачким саветом.
Током слеећих 20 година, док часопис уређује академик Драгутин Дражић, часопис се непрекидно развија, технички унапређује и редивно излази. У том периоду именовани су подручни уредници за различите области хемије. Средином деведесетих број радова је нарастао на скоро 150 годишње, да би се данас усвојеном уређивачком политиком усталио на 120-130. од 1990. године одлуком Репунличког Фонда за науку Србије часопис се категорише као међународни, а од 1997. часопис се налази на ISI (Institute for Scientific Information) листи (данас Web of Science), међународном сервису за индексирање научних часописа, а од 2000. године часопис има импакт фактор (impact factor - IF) - InCitesTM Journal Citation ReportsR, који је од скромних почетних 0.277, достигао вредност блиску 1.000 у последњих неколико година (актуелни је 0.970). Почевши од волумена 60 за 1995. годину, садржаји бројева се објављују на Интернет страници Друштва, већ следеће године поред садржаја објављују се и изводи рдова, а од волумена 64 за 1999. годину часопис је у пуном режиму отвореног приступа (Open Access), на сопственој Интернет страници - www.shd.org.rs/JSCS/. Од те године непрестано је растао број радова из иностранства, и данас је њихов број подједнак са бројем радова домаћих аутора.
Проф. др Бранислав Николић је 2006. године именован за новог Главног уредника, а чосопис се и даље развија са тежњом да прати развој савременог научног издаваштва. Систем за подношење и процесирање радова се стално унапређивао. Од 2008. године уведен је систем за OnLine подношење радова (уз даљу комуникацију са ауторима и рецензентима путем електронске поште), уведено је публиковање прихваћених радова на Интернет страници часописа пре њиховог публиковања у одговарајућоем броју часописа (OnLine First), да би од марта 2015. године био уведен потпуни OnLine систем, од подношења до публиковања радова. Данас часопис поред Главног уредника уређујује и његов заменик Проф. др Душан Сладић и 15 подручних уредника.
На састанку Управног одбора Српског хемијског друштва марта 1950. године, на иницијативу професора Александра Лека и неких његових најближих сарадника, одлучено је да се покрене стручни часопис под именом Хемијски преглед, пре свега намењен ширењу хемијске културе. Први уредници Хемијског прегледа били су Миленко Милић и Алфред Јегер. Од свих иницијатора за покретање часописа Проф. др Александар Леко се највише бринуо о његовом излажењу и проблемима везаним за њега, тако да се може рећи да је био заљубљен у своје дело - Хемијски преглед. На једном месту Проф. А. Леко каже: "Хемијски преглед сам замишљао као часопис општег хемијског образовања. часопис који би помогао свим наставницима, а посебно наставницима средњих школа, да освеже наставу и учине је занимљивом. Такав један часопис је по мом мишљењу неопходан и то је био разлог зашто сам се за њега залаго и увек свим снагама настојао да се он не само одржи, већ и добије своје право место у нашој земљи".
Хемијске преглед је редовно излазио двомесечно све до 1956. године, а уредници су били: Миленко Милић, 1952; Миленко Милић и Чедомир Јенић, 1953; Дејан Делић, Миленко Милић и Славко Рашајски, 1955. Међутим, због финансијских тешкоћа Друштва са шестим бројем те године његово објављивање је прекинуто. Након пуних десет година Хемијска преглед се поново појавио почетком 1967. године. Први број је изашао под руководством уредника, Проф. др А. Лека, који је поново био главни иницијатор поновног објављивања часописа. Од тада се редовно објављује шест бројева годишње. На опште задовољство свих чланова друштва, Проф. Леко је наставио уређивање Хемијског прегледа све до 1976. године.
Након Проф. А. Лека, 1977. године за уедника је именован Проф. др Милосава Драгојевић, а 1979. године замењује га Проф. Станимир Арсенијевић, који уређује часопис све до 1999. године када је именован данашњи уредник Проф. др Ратко Јанков. Часопис и даље редовно излази, а од 1999. година се бесплатно доставља свим члановима Друштва. Тада је саставни део часописа постала и рубрика Вести из СХД, која је заменила тада угашену, трећу редовну публикацију Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, која је излазила од 1978 године. У исто време почело се са објављивањем чласописа на посебној Интернет старници, али је због техничких тешкоћа то публиковање престало 2014. године, са надом да ће ускоро бити обновљено.
Да би часопис одговорио на све циљеве који су поставили његови оснивачи, као и да би био у току са дешавањима у науци, редакција Хемијског прегледа наставља да прати достигнућа у хемији као фундаменталној природној науци, њену примену, нове материјале у хемијској индустрији, као и да подржава унапређење наставе хемије на свим нивоима. Она покушава да обавести, не само чланове Српског хемијског друштва, већ и друге читаоце о новинама у хемији и представи хемију као науку која обухвата све делове модерног живота, од које се с правом очекује да допринесе решавању бројних стратешких проблема модерног света.
Извештај о раду за 2018. годину
Већ је поменута "најмлађа" публикација Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, или кратко, само Вести, почела је да се објављује у деветој деценији постојања Друштва (1978) са идејом да сви чланови буду редовно информисани о многим активностима које се реализују у Друштву. На Годишњој скупштини Друштва одржаној 16. јануара 1978. године, потврђена је одлука да се почне објављивања овог информативног билтена који ће свим члановима бити достављн бесплатно. Намера је била да ова публикација постане кохезиони фактор, тумач и пропагатор основних циљева Српског хемијског друштва. Током деветнаест година је објављено је скоро 50 бројева Вести - у првим годинама три, а онда углавном по два броја годишње. Уредници су били: Теодор Аст, Радослав Аџић и Смиљка Стевић, а од 1994. Душанка Петровић-Ђаков. 1999. часопис је престао са излажењем и трансформисан је у посебну рубрику Хемијског прегледа, задржавајући исте циљеве.
Поред три описане редовне публикација, изузетно је обимна издавачка делатност Друштва везана за публиковање материјала са многих научних и стручних скупова. То су бројне књиге радова, проширених или кратких извода радова са националних и међународних скупова у организацији Друштва. У протеклих шездесетак година Друштво је организовало више од стотину таквих скупова, па је јасно да је издавачка делатност у тој обласи веома значајна.
Друштво је током свог постојања објавило и неколико посебних издања, од којих издвајамо само четири:
- Попис часописа из области чисте и примењене хемије у библиотекама Србије који је саставио професор Александар Хоровиц 1958. године, у то доба без Интернета и развијених информационих технологија врло корисна публикација
- Српскохрватско-енглески РЕЧНИК - хемија и сродне области, који је 1983. саставио академик Слободан Рибникар, подстакнут грешкама у енглеским текстовима на које је наилазио у току тринаестогодишњег уређивања Гласника хемијског друштва Београд
- Хемија и хемијска индустрија у Србији, монографија поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године
- Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност, поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године.
део информација преузет и књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност
Sneakers Store | Women's Nike Air Jordan 1 trainers - Latest Releases , Ijmedph- Category: О Друштву : : About SHD
- Hits: 42741
Early members of the Serbian Chemical Society published their professional articles on chemistry in 1898 and 1899 in Nastavnik (the Teacher), a journal of the Teachers' Society. However, already at the beginning of 1899 the Society published a separate Bulletin under the name of Minutes of the Serbian Chemical Society. From 1899 to 1906, 11 issues of the Minutes were published. In 1906 publication of the Minutes ceased. In 1914 a report by M. Stojiljkovic for the period 1904-1906 was published in the Teacher. Those were the first publishing activities of the Serbian Chemical Society.
In the Statute of the Society which was passed in January 1927, several articles referred to the professional journal. In article 5 dealing with the means of realizing the tasks of the Society, it was said that this would be achieved, among other things, "by publishing a professional journal". Three more articles of the Statute referred to publishing magazines; article 34: "The Administrative Committee is to organize the publication of a professional journal as a periodical of the Society," article 35: "The Society will issue separate regulations about editorial work and publication of the journal," article 36: "The professional journal will be printed at a location which the Administrative Committee finds most suitable for the interests of the Society. All members of the Editorial Board need not necessarily be from the town where the journal is published, for they can communicate in written form." The journal of the Serbian Chemical Society was founded three years after the Statute had been passed.
However, already in the same year when, after the First World War, the restored Serbian Chemical Society started working, i.e. in 1927, several chemical papers were published. The first two years, 1927 and 1928, the papers were published in a journal both for chemistry and pharmacy: The Archives for Entire Chemistry and Pharmacy which was published as a supplement to Glas apotekarstva (the Voice of Pharmacy), the journal of the Serbian Pharmaceutics Society. The Journal was edited by A. Leko, P. Jovanovic and M. Mokranjac, as well as by the former Editor of the Voice of Pharmacy M. Mirkovic. The first year three issues were published and in the following year, 1928, one issue. In 1929 the Journal separated from the Voice of Pharmacy and was published independently under the name of Anali hemije i farmacije (Annals of Chemistry and Pharmacy). Only one issue was published because in 1930 the Chemical Society of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes started its own scientific and professional publication Glasnik Hemijskog Drustva Kraljevine Jugoslavije (The Journal of the Chemical Society of the Kingdom of Yugoslavia). Nikola Pusin was entrusted with the editorial work. He was Editor-in-Chief of the Journal till the beginning of the Second World War. The first editorial board was elected on March 25th, 1930.
The last pre-war volume of the Journal, volume 10 in 1939, contained 15 papers, 3 reports, 4 communications and 1 obituary on 219 pages. The last paper was received in mid-December, 1940 which means that the last issue of that year was published either at the end of 1940 or, which is more probable, at the beginning of 1941.
The first post-war volume of the Journal was published in 1947 under the name Glasnik hemijskog drustva Beograd (Journal of the Chemical Society of Belgrade). That year, two volumes were published: volume 11, designated 1940-1946, and volume 12 for 1947. The Editorial Board for publication of the Journal was named at the end of 1945, and constituted at the beginning of 1946. Nikola A. Pusin remained on as Editor-in-Chief. At the beginning of 1957 the Administrative Committee of the Society decided that from January, 1957 papers could be published in English, German, Russian and French, with a short summary in the national language. The first paper written in English was published in the triple issue 5-6-7. It was the paper by Velimir Canic and Radmila Djordjevic, accepted on May 11th, 1957: The Basicities of Pyridine-Monocarboxyllc Acid Ethyl Esters and the Equilibrium Between Dipolar Ions and Uncharged Molecule in Solutions of These Acids. From 1957 the Journal has the title Documenta Chemica Jugoslavica at the top of its covers. This was the outcome of long-term efforts of the Union of Chemical Societies of Yugoslavia to achieve some definite uniformity in publishing journals and in promoting the scientific level papers published in Yugoslav chemical periodicals. Only journals that agreed to respect an agreement about a number of technical question mostly, that papers could only be published after having been given at lea two positive reviews, were allowed to have this title. After 1957, that is, after volume 22 had been published, the Journal due to the shortage of financial means, was not published for almost three years. By the beginning of 1961 one special issue of the Journal had been published. That issue contained the author, subject and formula, indexes of volumes 1-10 (1930-1939), published in 1958, and 6 issues of volumes 23-24 for 1958159. At the beginning of 1961 some means were obtained from the Fund for Publishing Activities and the Council for Culture of Serbia. Some means were also obtained from institutions whose members published their papers in the Journal. In order to regulate the financial situation of the Journal, the Administrative Committee decided to introduce advertisements in the Journal so that some money could be collected in that way. The publishing house "Nolit" in 1961 agreed to publish parallel editions of the Journal in English with the assistance of International Technical Funds. The number of printed copies in 1961 was 1280, of which 70 copies were exchanged for foreign journals from 24 countries and 15 with domestic publishers. In 1963, due to the publication of the delayed issues of volume 27 for 1962, only issues 1 and 2 of volume 28 for 1963 were published; other issues were published in 1964. As the delay in the publication of the Journal was longer and longer, the Administrative Committee of the Society was forced to change publishers. Volume 28 had 59 papers. The Editors continued to encourage members of the Society to more frequently send their papers to the Journal, because the publication of all 10 issues "depended exclusively on their scientific activity." The appeal to authors for their intensive co-operation failed, and in 1964 the number of papers was reduced to 36. Consequently, the triple issue 8-9-10 contained only abstracts of the 11th Annual Meeting. During that year Djordje M. Dimitrijevic was appointed new Editor. The new Editorial Board issued new extended rules on how to prepare manuscripts for publication. In 1965 the number of papers decreased again - 33 papers on 337 pages. Beside 10 issues, volume 30 also had a separate supplement containing the Proposal of the Yugoslav Nomenclature of Inorganic Chemistry Made on the Basis of the Recommendations of the International Union for Pure and Applied Chemistry. The Serbian version of the proposal was done by Prof. Vukic Micovic.In 1968 Aleksandar R. Despic was elected Editor-in-Chief. In the triple issue 2-3-4 bibliographic cards appeared for the first time They contained summaries of published papers and universal decimal classification; these cards were published regularly till 1978. The total of published papers was 45 in three triple issues (2-3-4, 5-6-7, 8-5-10).
In 1972, apart from 5 double issues with 36 papers, the jubilee issue of the Journal was published on occasion of the 75th anniversary of the Society. In that issue Prof. Djordje Dimitrijevic, President of the Society, gave a detailed review of the history of the Society, which included both the foundation of the Journal and its activities in former years. The Editor of the jubilee volume was Prof. Dragomir Vitorovic. In 1976 Prof. Slobodan V. Ribnikar was named Editor-in-Chief. The same year the Journal came out in a new more modem outfit, and the authors were given new instructions on to how to prepare their text. The number of papers was suddenly increased, which, to some extent, was a consequence of the more regular publication of the Journal. The Journal was introduced into international classification according to which it was given the label YU-ISSN 0017-0941. The Journal had 589 subscribers in Yugoslavia and 38 abroad, and 134 copies were sent abroad to be exchanged.
In June 1984 at the Annual Assembly of the Serbian Chemical Society, it was decided, beginning from volume 50 for 1985, to have all papers published only in English, and to have the title of the Journal changed to the Journal of the Serbian Chemical Society. The summaries would continue being written in Serbian.
In 1985 the Journal was published exclusively in English, 12 issues a year, under the new name and with a different cover (designer Milan Jovanovic). Eighty-three papers were printed on 582 pages. Two more associates were included in editing the Journal, Prof. Milica Misic-Vukovic and Prof. Svetozar Niketic, as Assistants to the Editor-in-Chief Academician Dragutin M. Drazic was appointed Editor-in-Chief In 1986 he took over all editorial work together with the former Assistant Editors, Editorial Board and Council.
The Journal attained the largest scope in the course of 1995 on the 10th anniversary of being published under its new name and in English when 142 papers by 322 authors (25 foreign) were published on 1201 pages. At the request of the Institute for Scientific Information - SCI from Philadelphia (USA) a contract was made for the Journal to be included in their Genuine Articles Document Delivery Service.
At a meeting of the Administrative Committee of the Serbian Chemical Society in March 1950, at the initiative of Prof. Aleksandar Leko and some of his closest colleagues, it was decided to start the professional journal Hemijski pregled (Chemical Review) primarily intended to spread chemical culture. The First Editors of the Chemical Review were Milenko Milic and Alfred Jeger. Of all the initiators of the Chemical Review, Prof. Aleksandar Leko was the one who tended publication the most and who dealt with all problems related to it, so it may be said that he was in love with his creation - the Chemical Review. To quote Prof. A. Leko: "I have imagined the Chemical Review to be a journal of general chemical education, a journal to help all teachers, and especially those working in secondary schools, to refresh their teaching and make it more interesting. In my opinion, such a journal is badly needed and that was why I have strongly supported it and have worked not only to maintain it but to see it gain its proper place in our country." The Chemical Review was published regular bimonthly till 1956, and the following Editors were appointed: Milenko Milic, 1952, Milenko Milic and Cedomirr Jenic, 1953, Dejan Delic, Milenko Milic and Slavko Rasajski, 1955. However, due to the financial difficulties of the Serbian Chemical Society with the sixth volume of that year, its publication was interrupted. After ten years the Chemical Review appeared again. At the beginning of 1967 the first volume came out under the supervision of its Editor-in-Chief, Prof. A. Leko, who again was the main initiator of the publication of the Review. From that time six issues have been published annually. To the general satisfaction of all members of the Society, Prof. Leko continued editing the Chemical Review till 1976.
After Prof. A. Leko, Prof. Milosav Dragojevic 1977 was named Editor-in-Chief of the Chemical Review and he performed editorial duties till 1979 when Prof. Stanimir Arsenijevic was appointed Editor who is still performing this duty. In order to respond to all the tasks entrusted to the Review by its founders, and also to be well informed of developments in science, the Editorial Board of the Chemical Review continues to follow modem achievements in chemistry as a fundamental natural science, its application new materials, modem chemical industry, as well as to support the promotion of teaching chemistry at all levels. It attempts to inform, not only members of the Serbian Chemical Society, but also other readers on novelties in chemistry and presents chemistry as a science which encompasses all parts of modem life. Chemistry is rightly expected to contribute to the solution of many strategic problems of the modem world.
The "youngest" publication of the Society are: The News from the Serbian Chemical Society, or shortly, just News. They started being published in the ninth decade of the Society's existence (1978) with the idea that all members should be regularly informed of the many activities which are realised through the Society. At the Annual Meeting Assembly held on January 16th, 1978, the decision to start publishing an informative newsletter was confirmed. It would be published quarterly and would be delivered to all members free of charge. The intention was that this publication become an interpreter and propagator of the basic goals of the Serbian Chemical Society. Over the past seventeen years 41 issues of the News were published - in the first years three issues annually, and then mostly two issues a year. The Editors of the News have been Teodor Ast, Radoslav Adzic and Smiljka Stevic, and since 1994 Dusanka Petrovic-Dakov. Apart from the three regular publications described in detail, publishing activities related to publishing presentations from scientific and professional meetings organized by the Society, has been exceptionally great. There are books in the form of proceedings with complete papers, books with extended summaries and books of abstracts. As the Society has organised at least one and usually several meetings a year in the last forty years, it ' is quite clear how enormous the publishing activity has been.
Among the many published books exceptional useful ones are the Serbo-Croatian English Dictionary - Chemistry and Related Sciences compiled by Prof. Slobodan Ribnikar who was induced by the mistakes in English texts he had come across during his thirteen years of experience of editing the Journal of the Chemical Society Belgrade and Popis Casopisa (List of journals) from the field of pure and applied chemistry in libraries in Serbia (1958) which was compiled by Prof. Aleksandar Horovic.
latest jordans | Air Jordan Release Dates 2021 + 2022 Updated , Gov- Category: О Друштву : : About SHD
- Hits: 36341
Добитници награда и признања Друштва у 2016. години
М Е Д А Љ A
за трајан и изванредан допринос науци
додељена је
Милошу Ђурану
као израз признања за допринос развоју неорганске, координационе и бионеорганске хемије
М Е Д А Љ A
за прегалаштво и успех у науци
додељена је
Биљани Глишић
као израз признања за резултате истраживања у области
синтезе и карактеризације злата(III), сребра(I) и бакра(II)
за почасног члана Друштва
у знак признања и захвалности за изузетан допринос раду и развоју Друштва изабран је
Живадин Бугарчић
за заслужног члана Друштва
у знак признања и захвалности за значајан допринос раду Друштва изабран је
Нико Радуловић
З А Х В А Л Н И Ц Е
Фирми Браћа Мирчић оптика и сатови, Младеновац
и
Фирми KPMG d.o.o. у Београду
као знак признања за подршку екипи Србије на такмичењу
Међународна хемијска олимпијада 2016. године, Тбилиси (Грузија)
Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу
домаћину 53. саветовања Српског хемијског друштва и
као знак признања за подршку организацији
Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу
домаћин Републичког такмичења из хемије за ученике средњих школа
као знак признања за подршку организацији такмичења
ОШ Милан Илић Чича, Аранђеловац
домаћину Републичког такмичења из хемије за ученике основних школа
као знак признања за подршку организацији такмичења
Добитници ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ Српског хемијског друштва
за најбоље студенте у 2016. години
Михајло Новаковић, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду
Видак Раичевић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Сања Берић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Надежда Стојанов, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Снежана Алексић, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду
Карла Илић Ђурђић, Хемијски факултет Универзитета у Београду
Стефан Вукмановић, Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду
Добитници СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА Српског хемијског друштва
за најбоље студенте у 2016. години
Природно-математички факултет Универзитета у Нишу
Стефан Петровић
Хемијски факултет Универзитета у Београду
Игор Асановић
Јована Марковић
Милица Вуњак
Теодора Димитријевић
Милица Лукач
Кристина Лукић
Невена Тршић
Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу
Исидора Ђорђевић
Ана Костић
Александра Станковић
Јована Степановић
Александар Јакшић
Милош Петровић
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Марко Бертић
Игор Медић
Дијана Белић
Теа Згоњан
Весна Граховац
Мирјана Лукић
Ива Рашић
Тамара Шипка
Дуња Веселиновић
Николина Јањић
Маријана Пеић Тукуљац
Никола Мићић
Милорад Миљић
Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду
Ференц Мартиновић
Вања Влајков
Мирко Орозовић
Бојан Мијатовић
Милица Перовић
Јелена Танасић
Технолошко-металуршки факултету Универзитета у Београду
Стефан Бошковић
Александра Димитријевић
Ђурђа Вукајловић
Јована Вукајловић
Стефан Коцић
Едвин Фако
П О Х В А Л Н И Ц Е
Српског хемијског друштва
за успех на Међународној хемијској олимпијади 2016. године, Тбилиси, Грузија, добили су
За освојену сребрну медаљу
Павле Крављанац, Прва београдска гимназија
За освојене бронзане медаље
Јован Стојковић, Гимназија "Бора Станковић" Врање
Стефан Стојановић, Гимназија Лесковац и
Андреј Кукурузар, Гимназија "Вељко Петровић" Сомбор
- Category: О Друштву : : About SHD
- Hits: 26755
КРАТКА ИСТОРИЈА
СРПСКОГ ХЕМИЈСКОГ ДРУШТВА
| Позив на оснивачки састанак Српског хемијског друштва
|
Архива Друштва је изгорела у бомбардовању Београда 6. априла 1941. Ипак, велики број докумената важних за историју Друштва је сачуван код некох чланова Друштва, односно у Секцијама и Подружницама, и касније прикупљен. На основу њих је могуће реконструисти све важне догађаје у првих педесет година живота друштва. Ипак, постоји много празнина у тој историји, а неки описи су засновани на нереалним закључцима који нису поткрепљени одговарајућим документима. Следећих седамдесет година историје нема наквих недостатака. Пре 120 година, 15. новембра 1897. године према Јулијанском календару (27. новембра по Грегоријанском), у згради Државне хемијске лабораторије (данас зграда Института за хемију технологију и металургију у Његошевој улици број 12) у Београду, састало се једанаест београдских хемичара. Претходног дана, 14.(26.) новембра 1897, они су од др Марка Лека, професора Велике школе (касније Универзитета) у Београду и управника Државне хемијске лабораторије примили позив за састанак на којем би, као што је у позиву написано његовом руком, "покренули питање оснивања Српског хемијског друштва". |
Повод за ово окупљање, како се из позива и види, је писмо које је др Леко примио од "Главног комитета Трећег међународног конгреса примењене хемије који ће се у јулу 1898. одржати у Бечу". У том писму је сугерисано да Србија организује један одбор, са задатком "да међ колегама хемичарима изазове што живље учешће на том конгресу".
Овом састанку су, као што се може видети из записника који је насловљен као "Претходни састанак Српскох хемијског друштва", а којег је сачинио др Марко Николић, присуствовале следеће особе:
|
Др Марко Т. Леко |
Др Доброслав М. Кнез Милојковић |
|
|
Јован Н. Бадемлић |
Др Милорад З. Јовчић |
Војислав Р. Прљевић |
|
Радомир С. Мајсторовић |
Др Лука Панић |
Др Марко Николић |
| Др Јосиф Содомски хемичар Управе Државних монопола |
Др Сима Лозанић* |
Др Коста М. Јовановић Управник Рударске лабораторији Министарства народне привреде |
*Сима Лозанић је добио позив, али због спречености није присуствовао састанку
|
На овом "претходном састанку" Марко Леко је присутнима пренео молбу Главног комитета Трећег интернационалног конгреса за примењену хемију "да се у Београду образује комитет за Србију, коме би било у дужности да поради на што многобројнијем одзиву на конгрес и да припреми радове за исти" Истовремено Марко леко је покренуо и питање оснивања друштва српских хемичара. После дужег претреса првог питања начелно је решено "да би се ваљало одазвати предлогу централног интернационалног одбора у Бечу" и начелно је усвојено "да се централном одбору одговори да је ова ствар саопштена Друштву српских хемичара, које ће на себе узети улогу одбора за Србију и све што се буде урадило, у своје време саопштити централном интернационалном одбору". |
||
|
После дужег договарања одлучено је да се оснује удружење српских хемичара, и то искључиво хемичара а не "хемијско-физиикално-минеролошко друштво, као што је раније покушавано". Уједно је донета и начелна одлука, између осталог "да се почне радити без икаквих статута и часника (изузимајући секретара), да се утврди дан састанка друштвених и да се други претходни састанак одржи 22. новембра (4. децембра) 1897. године".
Као што се види Српско хемјијско друштво је на самом почетку себи поставило врло обимне и озбиљне задатке, који обухватају пректично бављење свим питањима у области хемије у земљи. Тако је започео рад једног од најстаријих научних друштава у Србији и деветог најстаријег хемијског друштва у Европи. У години оснивања Друштво је одржало три састанка, а у наредној једанаест. И наредних године Друштво је било веома активно, па је до 1906. године одржано 60 састанака. На састанцима су вођени редовни записници, који су у почетку објављивани у часопису Наставник, гласилу Професорског друштва. Касније, почевши од 17. састанка одржаног 27. марта 1899. године па до 60. састанка одржаног 29. октобра 1906 године, записници су објављивани као посебан прилог Просветног гласника, под насзивом Записници Српског хемијског друштва, Бројеви 1-11, и штампани су у Државној штампарији Краљевине Србије и Београду. Може се сматрати да су то прве публикације Српског хемијског друштва. Из једног нађеног концепта рукописа може се закључити да је на састанку Друштва одржаном 28. априла 1904. донет Статут и конституисано председништво, да је за председника изабран др Марко Т. Леко, за потпредседника др Александар Зега, а за секретара и благајника др М. Стојиљковић. Међутим први званични текст правила Друштва датира из 1906. и наведен је у записнику са 57 сасатанка од 28. фебруара 1906. године. На основу једног концепта писма од 14. новембра 1908. и на основу комеморативног говора поводом 10. година од смрти др Александра Зеге из 1938. године може се закључити да је нова управа бирана 1907. године са Проф. Симом Лозанићем као председником и Александром Зегом као потпредседником, а затим 1912. када је Александар Зега постао председник. У периоду од 1907. па до почетка Првог светског рата има мало докумената и тешко се могу пратити активности Друштва, које су током рата потпуно прекинута. Након рата, све до 1927. године, активности су биле скромне, а не постоје документи које би их описале. Изузетак је позивница Српског хемијског друштва за "Свечану седницу која ће се одржати у част прославе 25. годишњицее постанка Српског хемијског друштва и 50. годишњице књижевног и научног рада г. проф Симе Лозанића. Седница ће се одржати у хем. учионици на Универзитету, у суботу 2. децембра 1922. године у 18 часова". Потписан је др Александар Зега, председник Друштва. 1927. године Друштво проширује делокруг рада на целу земљу и мења име у Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, уз оснивање две секције - у Београду и Загребу. Правила новог друштва потврђује Министарство унутрашњих дела 5. јануара 1927, а 5. јуна одржана је Главна скупштина Друштва у Славонском Броду. За председника је изабран Проф. др Костза Н. Тодоровић, а за потпредседника Проф. др Никола Пушин. Председник Београдске секције је др Александар Зега, ранији председник Српског хемијског друштва, а Загребачке секције др Станко Михолић. Већ следеће године Загребачка секција се издваја из Друштва и ради самостално као Југословенско хемијско друштво, а после смрти др А. Зеге 1928. изабран јее нови председник Друштва, Проф. инж. Коста Н. Тодоровић. Три године касније Друштво мења име у Хемијско друштво Краљевине Југославије, а председник остаје Проф. Тодоровић. У периоду до Другог светског рата Друштво развија богату активност, са бројним састанцима и саопштењима, последњих година пред рат све је више и страних предавача. Као најзначајнију активност у том периоду треба истаћи покретање часописа Гласник хемијског друштва, 1930. година, чији је први уредник Проф др. Никола А. Пушин. Часопис одмах постиже висок научни ниво и реферише се у великим светским референтним часописима. Детаљније о часопису и издавачкој делатности Друштва можете прочитати ОВДЕ. Са избијањем рата престаје свака активност Друштва, па и публиковање часописа, али одмах по завршетку рата друштво обнавља рад, и овог пута као при оснивању "без икаквих статута и часника". Први радни састанак одржан је 27. августа 1945. године, а прво предавања на њаму држи Проф. др Павле Савић. До краја новембра одржано је седам састанака са исто толико пленарних предавања, али и у циљу доношења нових правила. Правила су усвојена и решењем Министарства унутрашњих послова од 30. новембра 1945 одобрена. У просторијама Техничког факултета у Београду 17. децембра 1945. одржана је прва годишња скупшина Српског хемијског друштва после рата, на којој су изабрани управа, надзорни одбог и редакциони одбор Гласника: председник Проф др Александар Леко; потпредседник Проф др Вукић М. Мићовић; први секретар инж. Радомир Вељковић; главни уредник Гласника Проф. др Никола Пушин. У наредних скоро шездесет година Друштво се непрестано развија, организују се секције и подружнице, број чланова непрестано расте, да би свој максимум достигао крајем осамдесетих година прошлог века када је достогао број од преко 3000 чланова, покрећу се нове публикације (Хемијски преглед 1950; Вести 1978), организују се бројни скупови - прво, данас традиционално Саветовање српског хемијског друштва организовано је 1950. године (под именом Саветовање хемичара Србије). Своје јубилеје Друштво је прославило 26. до 29. септембра 1972 . године научним скупом Хемија данас и сутра, поводм 75 година постојања и 24. до 27. септембра 1997. године великим скупом, изложбом и сајмом, поводом једног века рада Друштва. Тим поводим издати су монографија Хемија и хемијска индустрија у Србији и књига Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност, а јубиларне бројеве објавили су и часописи Друштва: Journal of the Serbian Chemical Society (некада Гласник хемијског друштва) и Хемијски преглед. Током 2017. године Друштво је обележило 120. годишњицу оснивња. Део података је преузет из књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност |
||
- Category: О Друштву : : About SHD
- Hits: 42999
Добитници награда и признања Друштва у 2019. години
М Е Д А Љ A
за трајан и изванредан допринос науци
Слободан Петровић
М Е Д А Љ A
за прегалаштво и успех у науци
Урош Гашић
М Е Д А Љ A
за изванредне резултате у настави
Рада Баошић
За
ЗАСЛУЖНОГ ЧЛАНА ДРУШТВА
изабрани су
Јанош Чанади
Милош Милчић
и
Драгана Милић
у знак признања и захвалности за значајан допринос раду Друштва
З А Х В А Л Н И Ц Е
су додељене
Компанији
НИС а.д. Нови Сад
за подршку организацији такмичења и конференција у 2019. години
Технолошко-металуршком факултету у Београду
за организацију Републичких такмичења из хемије
за ученике средњих школа у 2019. години
Природно-математичком факултету у Новом Саду
за организацију Републичких такмичења из хемије
за ученике основних школа у 2019. години
Софији Совиљ
Влатки Вајс
Мирјани Војиновић-Милорадов
Теодору Асту
Живораду Чековићу
Мирославу Гашићу
Ратку Јанкову
и
Јовану Јовановићу
као знак признања за дугогодишњи допринос у раду Друштва
Наталији Половић
Милану Николићу
и
Веселину Маслаку
као знак признања за допринос реализацији Републичког такмичења из хемије
за ученике основних школа
Александри Маргетић
Ђенђи Ваштаг
и
Видаку Раичевићу
као знак признања за допринос реализацији Републичког такмичења из хемије
за ученике средњих школа
Клубу младих хемичара Србије
као знак признања за десет година успешног рада у Друштву
Добитници ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ Српског хемијског друштва
за најбоље студенте у 2018. години су
Давид Копривица, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду
Ивана Петровић, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду
Тамара Миличић, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду
Алекса Милосављевић, Хемијски факултет Универзитета у Београду
Тијана Даничић, Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду
Ивана Петровић,Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Добитници СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА Српског хемијског друштва
за најбоље студенте у 2019. години су
Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу
Невена Срејић
Марина Уђилановић
Јовица Бранковић
Природно-математички факултет Универзитета у Приштини
Мила Миленковић
Хемијски факултет Универзитета у Београду
Павле Стојковић
Невена Срејић
Тијана Ћурић
Игњат Деспотовић
Данијела Кретић
Лука Мартинов
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Јелена Гагић
Сузана Јухас
Николина Тодоровић
Нада Башић
Кристина Славнић
Маријана Тошић
Нина Бандука
Марина Црнковић
Милица Алексић
Бојан Копиловић
Јелена Бјекић
Александра Шошкић
Николет Багањ
Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду
Никола Антонијевић
Александра Милојковић
Ђурђица Кулушић
Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду
Мина Благојевић
Марко Деак
Вишња Косић
Марина Васић
Ђорђе Симовић
Констатин Прерадовић
Катарина Асановић
Маја Милошевић
Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду
Драгана Сретеновић
П О Х В А Л Н И Ц Е
Српског хемијског друштва
за успех на Међународној хемијској олимпијади 2019. године,
Париз, Француска, добили су
За освојену Сребрну медаљу
Игор Топаловић
За освојене Бронзане медаље
Михајло Милошевић
и
Михајло Марковић
За Похвалницу
Александра Љубеновић
buy footwear | Mens Flynit Trainers
- Category: О Друштву : : About SHD
- Hits: 5852