|
СХД – ХЕМИЈСКО ДРУШТВО ВОЈВОДИНЕ
Секција за органску хемију
Prof. dr Grzegorz Mlostoń, Department of Organic and Applied Chemistry, University of Łódź, Poland
Aryl, Hetaryl, and Ferrocenyl Thioketones as New Fuels for Heteraoatom and Heterocylic Chemistry; Synthetic and Mechanistic Aspects
Utorak 21. 02. 2017. u 13,00 časova, predavaonica 14/V, Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
latest Running Sneakers | NikeСХД – ХЕМИЈСКО ДРУШТВО ВОЈВОДИНЕ и
Друштво за биохемију и молекуларну биологију Војводине
ПРЕДАВАЊЕ:
Др Милош Матковић, Department of Biology, Swiss Federal Institute of Technology, ETH Zurich
Биоинформатички приступ изучавању механизма активације ангиотензин II тип 1 receptora (GPCR) у сврху дизајнирања нових лекова
четвртак, 2. март 2017. године у 13.00 часова
Предаваоница 14/V Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине
ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 3
Абстракт и биографија предавача
latest jordan Sneakers | 【非売品】 アトモス × ナイキ エアマックス1 & 95 アニマル 3.0 ファミリーアンドフレンズ - スニーカーウォーズСекције за хемију и технологију макромолекула организује предавање
Др Марија Радоичић, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
Нанокомпозити на бази проводних полимера: од фундаменталних истраживања до потенцијалне примене
среда, 21. децембар 2016. у 14.00 часова, Свечана сала ТМФ, Карнегијева 4 /III
Сажетак
Електрична проводљивост, могућност протоновања и депротоновања полимерних ланаца, хемијска стабилност и једноставна синтеза представљају само неке од бројних карактеристика проводних полимера. Захваљујући поменутим својствима, проводни полимери се сврставају у једну од најиспитиванијих класа полимерних метеријала. Последњих неколико година, посебна пажња усмерена је ка развоју нанокомпозита на бази проводних полимера и наночестица полуроводничких оксида метала, међу којима је свакако најзаступљенији ТиО2 због његове изузетне фотокоталитичке активности, хемијске стабилности и нетоксичности. Комбиновањем поменутих својстава проводних полимера и наночестица ТиО2 отвара се могућност за добијање нове класе хибридних материјала са новим и/или побољшаним својствима у односу на почетне компоненте. Једноставним варирањем почетног молског односа појединачних компоненти могуће је оптимизовати својства самих нанкомпозита, па се тако могу добити системи који показују побољшана проводна и диелектрична својства, као и феромагентно уређење на собној температури. Са друге стране, изузетна фотокаталитичка активност синтетисаних нанокомпозитних материјала свртсава их у потенцијалне кандидате уз чију помоћ је могуће извршити ефикасну разградњу органских загађивача присутних у индустријским водотоковима.
Sekcija za molekularnu nauku o hrani organizuje predavanje
Dr Slobodan Jergić, University of Wollongong, UOW, Australia
Pogonska sila evolucije makromolekulskih kompleksa
Ponedeljak, 26. decembar 2016. u 12.00 časova, Svečana sala TMF, Karnegijeva 4/III, Beograd
Izvod predavanja
Escherichia coli poseduje pet DNK polimeraza pri čemu samo DNK polimeraza III holoenzim ima funkciju udvajanja (replikacije) hromozomskog DNK. U ovom izlaganju će biti opisan evolutivni odgovor bakterije na eliminaciju drugih podjedinica polimeraze III, koji dovodi do mutacija u osnovnoj podjedinici a koja obavlja sintezu DNK. Rezultati biohemijskih i biofizičkih ispitivanja sugerišu da mutacije stabilizuju podjedinicu a, a u cilju kompenzovanja izgubljene stabilnosti usled odsustva drugih podjedinica. Neočekivano, nivo stabilizacije mutacijama nije stohastičan već evolutivno predodredjen. Evolutivna superiornost nemutirane (nativne) polimeraze će biti diskutovana.
Biografija predavača
Dr Slobodan Jergić, rodjen u Beogradu 1968. godine, završio je X beogradsku gimnaziju (Mihajlo Pupin) 1986. godine - smer laboratorski tehničar za mikrobilošku hemiju. Školovanje nastavlja u SAD gde je diplomirao na Laguardia Community College-u u Njujorku na smeru kompjuter-programer. Vraća se u zemlju i otpočinje studje na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Biohemijsko inženjerstvo sa biotehnologijom gde je i diplomirao 1998. godine sa prosečnom ocenom 9,61. Kao inženjer tehnologije radio je najpre u kontroli kvaliteta u Pepsi Coli, a zatim i u unapredjenju proizvodnje u Stevan Still-u. 2003. godine dobija prestižnu stipendiju australijske vlade za doktorske studije (PhD) na Australijskom Nacionalnom Univerzitetu (ANU) u Kanberi. U grupi proferora Nick Dixon-a stiče zvanje doktora nauka 2007. godine sa tezom: Struktura i funkcija DNK polimeraze III Escherichia-e Coli. Iste godine prihvata postdoktorantsku poziciju na univerzitetu u Wollongongu (University of Wollongong, UOW, Australia), gde ostaje sve do danas. Do sada je objavio 27 naučnih radova objavljenih u svetski priznatim časopisima od kojih su najznačajniji:
Проф. др Снежана Грујић
Нуклеација и раст кристала у стаклу
Четвртак 15. децембар 2016. у 12.00 часова; Свечана сала ТМФ, Карнегијева 4, трећи спрат
Абстракт
За добијање стакла, као и за добијање стакло-керамичког материјала, је од основне важности познавање кристализационих карактеристика стакла. Према кинетичкој теорији образовања стакла, стакласто очвршћавање је могуће при хлађењу растопа брзинама већим од критичне брзине хлађења, тј. при брзинама при којима је процес кристализације, који укључује настанак нуклеуса (нуклеацију) и њихов даљи раст, онемогућен. Да би се одредила способност стакластог очвршћавања или дефинисали услови добијања стакло-керамичког материјала потребно је познавати температурску зависност брзине нуклеације и раста кристала.
Брзине нуклеације се могу израчунати коришћењем теорије нуклеације. У уводном делу излагања биће представљене основне поставке Теорије нуклеације и различитих модела раста кристала, методе експерименталног одређивања брзина нуклеације и раста кристала и резултати провере применљивости теорије нуклеације и модела раста кристала коришћењем експериментално одређених брзине нуклеације и раста кристала у силикатним стаклима.
Биће представљени резултати до којих се дошло у истраживању кристализације германатних стакала , при чему је посебан проблем праћењу процеса нуклеације у германатном стаклу био истовремено одвијање нуклеације и раста кристала. Резултати до којих се дошло доприносе бољем разјашњењу феномена нуклеације и раста кристала германатних стакала и омогућавају одређивање оптималног састава и услова топлотне обраде за добијања стакла или стакло-керамике жељених својстава.
Биографија предавача
Снежана Грујић (1964, Београд), ванредни професор на Катедри за неорганску хемијску технологију ТМФ-а, дипломирала 1987. године, магистрирала 1992. године и докторирала 2007. године на Технолошко-металуршком факултету, Универзитета у Београду. Наставне активности на основним академским студијама: Основи примене рачунара, Процеси сагоревања и индустријске пећи, Технологија стакла, Амбалажа (стаклена) и Стакло и стакласти материјали. Наставне активности на мастер студијама: Теорија процеса сагоревања, Процес сагоревања као извор загађења ваздуха, Технологија стакла и Својства и примена стакластих материјала. Наставне активности на докторским студијама: Теорија процеса сагоревања, Структура стакла и стакластих материјала и Стакло-керамика. Ментор 10 дипломских радова, 3 мастер рада и 2 докторске дисертације.
Учествовала у реализацији 5 пројеката основних и развојних истраживања финансираних од стране Министарства за науку Републике Србије. Руководила је пројектом основних истраживања у периоду од 2009. до 2011, а тренутно је руководилац пројекта основних истраживања "Феномени и процеси синтезе нових стакластих и наноструктурних стакло-керамичких материјала". Такође, била је сарадник на пројектима које је реализовала Катедра за НХТ у сарадњи са Машинским факултетом Универзитета у Београду.
У оквиру научно-истраживачког рада, аутор је или коаутор: 1 монографије националног значаја, 7 научних радова у врхунским међународним часописима, 10 научних радова у истакнутим међународним часописима, 9 научних радова у међународним часописима и 8 научних радова у домаћим часописима. Такође, је аутор више од 58 научних саопштења на скуповима међународног и националног значаја.